Erazmo
uto - 04.03.2008
ROMANTIČNA PRIČA, KAKVIH VIŠE NEMA
Jednom sam se zaljubio u drugaricu iz odeljenja. Naprasno, neobjašnjivo i sasvim neočekivano - iako smo se poznavali dugo pre toga i među nama nije bilo ljubavi, pa čak ni druženja.
Viđali smo se svakodnevno, godinama, razmenjivali nekoliko rečenica; ponekad ni toliko. I ništa.
Ali, jednog proleća, ranih osamdesetih, kao da se neka magična iskra iznenada pojavila u njenim plavim očima i pokrenula burnu hemijsku reakciju u mom mladom i ošamućenom mozgu. Ako se čovek uopšte zaljubljuje mozgom...
Bilo, kako bilo, zatreskao sam se i nisam znao šta da radim. Znao sam da je glupo, da je besmisleno, da ne mogu da joj se udvaram sada, kad već nisam do tada... Da ne znam kako bih joj se udvarao, tako kao s neba... odjednom.
Pokušao sam izokola - postao pažljiviji, otvarao joj vrata, pridržavao kaput, a ona sve komentarisala tako da sam bio sve ubeđeniji da nisam uspeo da joj stavim do znanja to što sam nameravao.
„Danas su retki pravi džentlmeni, govorila je.
Ništa se nije desilo, a moja osećanja su postajala sve burnija; bio sam totalno izbezumljen. Nisam mogao ni sa kim da budem. Za tih šest meseci odbio sam najmanje pet-šest lepih devojaka... Osećao sam se kao pod anestezijom.
I sve se nekako, tiho, ugasilo...
***
Sledećeg leta, bio sam sa tri druga na kampovanju u Istri. I kako to biva, sudbina se poigrala sa mnom. Ona, i njene dve drugarice, takođe su pošle na more, samo u jedan drugi, hajde da kažemo, susedni grad. I pošto je jedna od tih drugarica bila najbolja drugarica jednog od momaka koji je bio sa mnom, svratile su u naš kamp da se pozdrave.
Dugo smo se zadržali i pošto je već počelo da se smrkava, drug je predložio najboljoj drugarici da prenoće kod nas...
Moji kompanjoni su boravili u jednom velikom šatoru koji je komotno mogao da primi pet osoba, a ja, sam, u svom malom, za jednog...
Ćutao sam dok su se dogovorali ko će gde da spava, ali, sve vreme, kao da sam znao da će moja bivša ljubav pripasti meni... I tako je i bilo.
Legli smo u šator, ja u kupaćim gaćama, ona u bikiniju. Naravno da sam imao samo jednu vreću...
Video sam da joj je nelagodno, a meni je, začudo, bilo skoro sasvim svejedno. Osećao sam se kao da se sve to dešava nekom drugom. Kao da su mi nervni završeci odumrli.
Nije znala kako da se namesti... Ponudih joj rame. Ušušuškala se, onako topla. Njene grudi su me dodirivale... Bože, koliko je bila lepa...
I šta je trebalo da uradim? Da je „napadnem“? Verovatno... Osetio sam kako drhti...
Ali, ja nisam mogao. Nisam mogao da spavam sa sopstvenim uspomenama.
***
Počeo je IV razred. Nismo više bili zajedno u odeljenju.
Sreo sam je nekoliko meseci kasnije, pa smo proćaskali proteklom letovanju.
„Ti si stvarno pravi džentlmen.“
Zarumenela se posle ovih reči. Ćutao sam.
„Niko drugi u onakvoj situaciji ne bi bio takav džentlmen“, dodala je.
„Zar ne bi bilo glupo?“, rekoh. „Ipak smo drugovi...“
„Bilo bi, ali...“
„Ali?“
„U takvoj situaciji...“
„Šta? Ne bi me ošamarila?“
Nasmejala se.
„Naravno da ne bih. Ne znam ni da li bih se iznenadila... bilo je tako...“
Očekivao sam da zavši rečenicu, ali ona to nije učinila. Pogledala me je kao da od mene očekuje pomoć.
„Erotično?“, izustih.
Klimnula je glavom. Srce mi je na trenutak divlje zalupalo.
„Slušaj, moram da idem, čućemo se“, rekla je i otišla.
***
Posle toga sam je sreo još samo par puta. Poslednji put pre dvadeset godina. I uvek je bilo pomalo nelagodno. Osećao sam da je negde duboko u sebi, na nekakav čudan način, uvređena što te davne noći, u Istri, nisam vodio ljubav sa njom.
A legla je skoro sasvim naga kraj mene i spustila mi glavu na rame...
objavio , 4. ožujak 2008 15:18:40
5 komentara:
zaista sam se sva naježila...prava, pravcata romantična priča...takve su zaista rijetke, danas...:)))
prekrasna prica....obozavam ljubavne romane inace kazu mi ljudi da sam teska romanticarka valjda zato sto ljubav je za mene nesto posebno....pozdrav.....
Eh, Medeja, a što je najgore i nije priča, nego živa istina! :))) Angy, kad sam bio mlađi preferirao sam i ostale žanrove, ali kako me godine stižu, shvatam da je jedino ljubav uistinu uzbudljiva! :))
Nježno, romantično i nadasve lijepo... kapa dolje!
Erazmo, brate, pa i ti si tu! :) I ja doselila malo, eto, da vidim šta ima s ove strane... Btw, zadnji romantik je. :)
